Informatika: Fizika

Primeri za prvi Njutnov zakon

Inercija je svuda prisutna. Propušten sebi, predmet će se pokoriti inerciji i putovati stalnom brzinom. Duboko u svemiru, dalje od bilo koje planete ili zvezde koja ispoljava gravitaciju u značajnoj meri, predmet će se kretati po inerciji. Ali, na Zemlji, gravitacija komplikuje stvari te je mnogo teže zapaziti inerciju. Lopta bačena u vazduh i dalje pokazuje efekte inercije, ali sila teže, koja je vučena dole, otežava lopti da sledi svoju inerciju. Lopta postepeno gubi svoju brzinu penjanja i na kraju počinje da se spušta. Stoga, inercija je osnovni princip koji uzrokuje kretanje, dok je gravitacija otežavajući faktor. Telo ostaje u stanju mirovanja ili ravnomernog pravolinijskog kretanja sve dok na njega ne deluje neka sila, ili ako se poništavaju sile koje na njega deluju odnosno v=const , sve dok je F=0N.

PRIMER 1: Putnici, koji se nalaze u autobusu, polete napred ako autobus naglo zakoči. Pri naglom polasku iz autobusa iz stanice, putnici polete unazad. Kočenje automobila ne može biti trenutno, kretanje se nastavlja jos jedno izvesno vreme.

PRIMER 2: Kada se sapletemo padnemo napred, na nekoj suvoj podlozi. Ako smo na na primer ledu pašćemo unazad.

Primeri za drugi Njutnov zakon

Ubrzanje tela je proporcialno sili koja na njega deluje, a obrnuto proporcionalno masi tela. Sila F koja deluje na telo jednaka je proizvodu mase tog tela m i ubrzanja a koje telo dobija delovanjem te sile. Iz Drugog Njutnovog zakona može se dobiti veza između jedinice za silu (njutn) i jedinica osnovnih fizičkih veličina (mase, dužine i vremena).

PRIMER 1: Guranjem knjige nekom silom po stolu delujudi u različitim napadnim tačkama po različitim pravcima. Primeduje se da u vedini slučajeva dolazi do obrtanja (rotacije) knjige. Pri tome se sve njene tačke ne kredu istom brzinom, tj. Nemaju isto ubrzanje, iako je telo kruto. Napadna tačka sile kretade se brzinom vašeg prsta, dok de se ostale tačke kretati različitim brzinama. Ako pod dejstvom sile dolazi do obrtanja (rotacije), ili deformisanja tela, različiti delovi tela se kredu različitim brzinama i ubrzanjima. Drugi Njutnov zakon u navedenom obliku opisuje ponašanje materijalne tačke I krutih tela koja ne rotiraju.

PRIMER 2: Kada neko telo ili teg deluju na neko drugo telo, u ovom slučaju auto, ono ima neko ubrzanje i deluje nekom silom. To se računa obrascom: a=F/m ili F =m*a

Primeri za treći Njutnov zakon

Sile kojima međusobno deluju dva tela imaju iste intenzitete i pravce, ali suprotne smerove. Pošto sile međusobnog delovanja imaju iste intenzitete i pravce, ali suprotne smerove, često se označavaju istim oznakama ,ali sa suprotnim znacima. U ovom slučaju se Tredi Njutnov zakon može iskazati na slededi način: Ako prvo telo deluje na drugo telo silom F, onda drugo telo deluje na prvo silom –F. Ako prvo telo deluje na drugo telo silom F12 , onda drugo telo deluje na prvo silom F21 koja je po intenzitetu jednaka prvoj sili. F21= -F12 Pri tome obe sile imaju isti pravac, ali suprotan smer. Zakon se može zapisati i u vektorskom broju. Sila kojom prvo telodeluje na drugo, izazivajuci odgovor drugog tela naziva se sila akcije. Sila kojom drugo telo deluje na prvo, kao odgovor na silu akcije, naziva se sila reakcije. Važna napomena: Sile međusobnog delovanja deluju na dva različita tela. Zbog toga nema smisla tražiti njihovu rezultantu. Ima smisla tražiti samo rezultantu sila koje deluju na isto telo.

PRIMER 1: Spojnice izmedju lokomotive i vagona zatežu dve sile. U smeru kretanja lokomotiva deluje na vagon, a u suprotnom smeru vagon na lokomotivu.